Burazerski kapitalizam,
otrovni bršljan na zdravom stablu
Najveće
poljoprivredne subvencije već godinama dobijaju kraljica Elizabeta,
princ Albert od Monaka, a u Švajcarskoj svaka krava godišnje u vidu
subvencija dobije dovoljno novca da obleti Zemljinu kuglu u avionu prve
klase
Tinja neki gnev, u najbogatijim zemljama... i ne smiruje se. Kao da to
bogatstvo, i sva ta demokratija, imaju neku tamnu stranu... Šta se to
dogodilo?
Uzmimo, na primer, čuveni „američki san“. Zar toliki
svet nije baš tamo odlazio, ne samo da bi bolje živeo, već još više zbog
toga što se znalo da su tamo svima jednake šanse da od najamnog radnika
postane predsednik države - nezavisno od porekla, vere ili imovinskog
stanja. Ako to ne može da postane prvi doseljenik - takva šansa stoji
pred njegovom decom. A danas? Na vrhu piramide vlasti, u Americi se
danas na vrhu smenjuju dinastije! Sin Buš zamenjuje oca - Buša, a Hilari
Klinton umalo da zameni supruga na mestu predsednika SAD... Liči li to
na američki san? Nije li onda logično da prosečni Amerikanac od toga
poludi i jednostavno glasa za Trampa, samo da se ovo ludilo prekine?
Ruku
na srce, veliki deo sistema radi baš kako treba. Recimo, onaj slučaj
koji je nedavno uznemirio svet - kada su pohapsili one čuvene glumice
koje su pokušale da podmite fakultetsku administraciju i upišu decu na
Jejl i Harvard.... E pa, hajde da priznamo i to da su sve redom
pohapšene i osramoćene. Zar to nije dokaz da sistem funkcioniše?
Niko
ne osporava ni to da Bil Gejts, ili Stiv Džobs nikada ne bi uspeli u
svojim poduhvatima da nisu živeli i radili baš u Americi, a još manje,
verujem, osporava da takav svet i treba da se obogati. To jeste američki
san, a od njihovih pronalazaka imamo koristi i mi, koji svakog dana
koristimo njihove izume i njihove proizvode.
No, masa stvari tamo
više ne funkcioniše kako valja, i mnoga bogatstva nemaju veze sa
preduzetništvom, opštim dobrom i napretkom. Jedna od ovakvih devijacija
svakako su poljoprivredne subvencije, one što se dobijaju po hektaru.
Nenameravane
loše posledice ovakvih subvencija toliko su brojne, da ne samo običan
svet, već i liberalni ekonomisti vrte glavom i zgražaju se nad onim što
vide. Već čitavu deceniju znamo da u Švajcarskoj svaka krava godišnje u
vidu subvencija dobije dovoljno novca da obleti Zemljinu kuglu u avionu
prve klase. Kao što se odavno zna da su najveći dobitnici od subvencija
godinama kraljica Elizabeta (preko milion dolara godišnje), princ Albert
od Monaka, i da ne ređam dalje...
Svakako, sve su to
nenameravane posledice davne mere kojom je Evropa pokušala (i ubrzo
uspela) da iskoreni glad, te davne, 1945. Stvari su se ubrzo dovele u
red, ali - subvencije su ostale. A ljudi su masovno počeli da kupuju
zemlju - ne da bi je koristili, nego da bi bez rada i bez rizika,
redovno i trajno prikupljali prihode u vidu subvencija! A kad su tolike
pare zaradili - makar tu zemlju nikad ni ne videli –nastala su velika
bogatstva - i velika moć. I tako na priloženoj slici vidimo kako izgleda
Menhetn, najbogatije ostrvo na svetu, gde su crvenim tačkama obeleženi
luksuzni stanovi vlasnika poljoprivrednih subvencija.
Kako sad
ukinuti te subvencije kad o tome odlučuju baš oni koji od njih najviše
zarađuju? Teško. E, to je burazerski kapitalizam. I to nema veze sa
liberalnom ekonomijom, niti sa onim zbog čega su ljudi odlazili baš tamo
da žive.
Danica Popović
|
Share on Facebook
|
Untitled Document
Podaci o članu |
|
|
|
Misli |
|
Aleksandar Vučić
predsednik Srbije i SNS
Kažete niste čuli šta sadrži
taj predlog (za kosovsko
pitanje), saglasan sam da niste
čuli, a što ste ga napadali?
Zbog toga ste mi glavu otkinuli,
metaforično, a niste ni čuli o
čemu se radi, a sad kad kažem
da je propalo, kažete: nismo ni
čuli. Pa čekajte, ljudi, pa što
ste napadali onda i rušili sve,
a niste ni hteli da čujete?
Pročitajte sve misli |
|
|